Pogrešna.

Zapravo, stavila bih... da me ne mrzi. Evo, sedim, u sređenoj sobi i kanim se da odradim trening i odradiću ga, samo me mrzi do zla Boga. I moram da odradim i skice, i sto đavola nekih. I hoću. Jutros sam se prviiii put uspavala za faks, i zakasnila. I iznervirala sam se kao niko moj. Al' dobro.
Niko neće moj život da sredi osim mene. I zapravo sam sama sebi zakuvala sve. I sama sam kriva, sad ću sama i da se čupam. Nikog neću da vučem za rukav da mi pomogne. Niko me nije ni gurao da skačem u bunar.
Nije mi čak ni do svađe, ni do rasprave. Sa kolegama iz klase sam super. Čavrljamo u prolazu. Pijemo kafe. Uživamo. I okej je u suštini. Tu i tamo neko sladak sa druge godine prođe, nasmeje se i ispari. Pa se onako kao deca vrtimo po hodnicima i zujimo, a kad naletimo jedni na druge, onako, stidljivo spuštamo pogled i pičimo dalje kroz osmeh.
Stvarno volim svoj fakultet. I stvarno mi je stalo da zadržim budžet i svesna sam da mi nije kasno još danas, sutra... da se probudim i da se sredim i da počnem da radim ozbiljno. :)
Inače ode sve. I ko će da me piita da li sam bila tužna zbog nekog ko nije tu? Zbog nekog ko je umro pre tri godine? Zbog nekog ko pored mene prođe kao pored turskog groblja posle svega što smo prošli nekad zajedno? Boleće ih dupe. Videće da nemam prosek, i reći će mi, ćao. A onda će i roditelji da mi kažu s punim pravom to isto, i ja ću opet da visim u jebenoj poslastičarnici celo leto i da služim koje kakvu gamad? Ma marš.

Ako nekom nije stalo da me ima u životu, lbriga me, ja ga juriti neću.
Ne znam kad sam počela toliko da ne volim ljjude, ali definitivno jesam. I ne osećam se lepo zbog toga. Ali me i za to briga.

Obrni okreni, uvek ostanem sama sebi. :)
Pa bar ću uraditi nešto po tom pitanju.
Ako ostajem sama, ostaću bar čitava. Psihički'.
A fizički se sve da korigovati.


Dokle više? :)

I to što sam hladna, ne znači da jesam. I ne znači da ne bih dušu prodala da imam pored sebe nekog da me voli, stvarno voli... da me sačeka posle faksa, da prošeta sa mnom... da me zagrliiii i da ćuti sa mnom. Da brblja sa mnom. Da pije kafu sa mnom. Da me ušuška kod sebe i pusti da zadremam.
Ne znači da ne želim to.
Ali sam preterala sa onim, da mi to treba. Ne treba mi. Mogu sama sve. :)
Valjda sam, i dok sam imala tog nekog, bila sama i naučila da se oslanjam na sebe.
I ne znam koliko ću se puta još zabiti svojom ludom glavom u zid...
Dok ne ukapiram da 'su želje jedno, a realnost drugo, ali dobro. :)