Pogrešna.

Ej, da mi je neko pričao da ću zaginuti do tri, pa onda naredni bukvalno celi dan za radnim stolom... umazana u tuš od trepavice do malog prsta na nozi... ne bih mu verovala. :D
Koliko me smiruje sve to, to nije zdravo.
Dobila sam i krevet :D konačno mogu da spavam kao čovek a ne kao fetus u stomaku.
I volim da pušim. A mrzim što mi soba smrdi na cigare. Mislim da ću definitivno da batalim to sranje više. Nema svrhe. Trošim pare, trujem se i smrdi.
I deda mi je umro od jebenih cigara. I ja ne ostavljam. Kao kreten.
Sviđa mi se moj sobičak mali.
I nije mi jasno zašto svima smeta što brat ima veću sobu od mene. Mene boli uvo.
Neka mu je.
Ja sam sebi svojih par kvadrata sredila (: i ušuškala.
Tu sam.
Imam tremu. Užasnu. Treba sutra da se pojavim na toj izložbi.
Moj rad je na neki način deo toga. :O
A mene je sramota, jer sam na radu konkretno ja. I sve mi je čudno.
Ali dobro.
S druge strane jedva čekam.
I volela bih da jednom napravim i samostalnu izložbu. Ko zna... možda nešto i bude od toga. :)
Umorna sam Bog te...

Baš.
A sutra je ponedeljak.
I ne mrzim ga.
Negde sam pročitala da nije ponedeljlak taj koji ne valja, nego tvoj život ako ga mrziš.
A ja zapravo jedva čekam da otvorim oči sutra, odradim šuntavi trening, pokupim pinkle i odem. na faks.

Mislim da nikad neću moći da zahvalim mojima dovoljnjo za šansu koju su mi dalil.
I samo se plašim da ih ne razočaram.

A ljubav? Šta ljubav?
Veze nemam.