A šta bi bilo... i šta ne bi nikad...
Ceo život će da me proganja lpitanje šta bi bilo da sam nekim osobama dala poslednju šansu koju nisam, i koju se tako plašiim da im dam, zato što su je svaki jebeni put pre toga jednostavno zgazili.
I ceo život ću da se pitam zašto ljudi shvate da im značim kad me toliko izmrve da se pokupim i odem. Hoćeš li me i ti odjednom voleti i shvatiti da ti falim ako se ovde pojavi neko trećii... kao neko drugi?
Zašto uvek moram da se vrtim u krug? Zašto jednom ne mogu da otvorim oči i da kažem, okej, danas je lep dan za živeti... a ne za umiranje. Npr.
Zašto jednom ne mogu da se probudim i da me boli uvo što je napolju vreme šuntavo kad ja eto imam razlog da budem srećna ? Mm?
A ne, kod mene ne može jednostavno... jer i komplikovano mora da se zakomplikuje.
Sad bih sela u neki voz, i otišla... do Đavola.
Inače... rad mi je izabran za promo materijal i pozivnicu za izložbu mog fakulteta ^_^ uz reči, vidiš, trud se nekad isplati.
Ne sećam se da me je nešto skoro obradovalo tako :O...
Nešto da sam uradila kako treba. Nešto da me je malo gurnulo napred.
:)
A inače...
Sve je manje vremena... sve je manje živaca... sve je više negativne energije...
A ja...? Ja sam sve luiđa i luđa.
Čekam, da ustanem sutra...
Sa nekom sumanutom idejom...
I da počnem život ispočetka.
I da vidim šta će da bude.
Samo što ovaj put neću da počnem od frizure.
Videću... šta mi jutro priredi.
Ista ja. Ja sam pocela sa frizurom i malo je bolje. :)
Samo se pokreni i misli na lepe stvari i bices srecna. :D
Hahahaha ja sam tako jedno jutro ustala riđa, iz normalne lepe tamno smeđe duge kose, ošišana... ne daj Bože :D
Sad je fino.
Pa počinjem od muzike (: pa ćemo videti gde ću dalje. ;)
Хахаха... Ти си краљица.
И много ме подсећаш на мене... То каже и моја другарица. :)Ја имам тиркиз крајеве у коси. Имала сам разне фризуре и сваког дана би нешто ново. Јаоо... А промене, стално ми падају на памет и никад нека битнија да све преокрене. :) Сад чекам нову годину као преокрет, па ћемо видети.