Pogrešna.

Svaki dan je isti. Ustanem, odem na posao... vratim se, odem negde, ne ulazim u kuću. Dođem, komiram se. U krug.
Razočarana sam. U sve. Na momente mi je toliko teško da ne znam gde udaram. Na momente sam savršeno okej. Ne znam.
Neobično mi je. Čuj, raskinuli smo. Ti i ja?
Ono, stvarno, načisto?
Jebiga.

Ne volim period kad zađe sunce. Ugnezdi mi se knedla u grlu. I nemam kud. :)
I dobro sam, valjda. Ne znam... toliko sam zbunjena.
Muka mi je od tipova koji mi prilaze. Sve moj do moga. Misli da je uhvatio Boga za ... kad namigne, ostavi bakšiš i kaže "mačko ..." m'rš.

Ni do čeg' mi nije. A do svega mi je.
Propadam, negde, sama ne znam gde. Samo imam utisak da padam. I da ne mogu da se zaustavim.

Nedostaješ mi. Al' ti živa neću priznati to.