Pogrešna.

Hvala Bogu pa me niko ne pita kako sam.
Ne znam šta bih mu rekla.
Hvata me sve to na momente. Eto, izlazim. Je l' te, uživam? Lepo mi je. Kao.
Nedostaješ mi. Al' se za živu glavu ne bih vratila na sve to. Opet.
Ili bih? Ne znam.
Imam želju da budem srećna... i da se osetim sigurno i onako, sklupčano i lepo pored nekog. Al' nekako, i kad dođem do toga, meni bude lepo tih par trenutaka... i onda me spusti ne na zemlju, nego ispod nje.
Osećam se bljutavo.
I ne podnosim to. :)

Kad bi me neko pitao kako sam, rekla bih mu, dobro.
Kad bi neko znao kako sam. Znao bi da nisam.

To što sam nasmejana, to što tu i tamo popijem neku... izađem i već. Ne znači ništa.
Džabe sve.

Znaš beše.. Sve je im'o, ništa im'o nije.

Ljuta sam na tebe. Nisam ostala... jer nikad nisi ni tražio.