"Samo prošetaću kradom nekad tvojim gradom, i to... to biće sve."
Published on 09/03,2013
Ne volim kišu. Pokvari mi raspoloženje. I počne da me otapa. Onako, malo po malo, celu. :O
Bilo mi je lepo onih par dana... u nekoj drugoj stvarnosti na neki način. Sa nekim drugim. Sa malo pažnje. Onako, pažljivo i nežno.
Tužna sam.
Nije mi jasno kako je moguće da se pored svega i svih ja uporno vratim tebi, bilo samo psihički bilo i bukvalno. Nije. Razumem, bilo nam je više nego lepo NEKAD. Odavno nije. Ali mene nešto kao da vuče nazad da se bacim pod onaj voz i pustim ga da me pregazi opet i opet i opet. I svaki put preživim. Čini mi se da ako to uradim još jednom, neću uspeti.
Nedostaješ mi. Užasno.
Ali ću pre samu sebe živu sahraniti nego što ću ti se vratiti sad.
Nedostaješ mi.
Добро познати стари осећај... Само уздигни себе. То је битније од особе Љубав. :)
Trudim se :)
Vrati mu se opet jer to je ljubav... nedostaje ti, i to je ljubav...
" Ali ću pre samu sebe živu sahraniti nego što ću ti se vratiti sad."... e to je ponos.
Ako hoćeš da ponos pobedi ljubav.. ti zaboravi šta sam ti rekla ;)