Pogrešna.

I zapravo je sve bilo prilično dobro dok se nisam vratila kući. Svojoj kući. I dok posle par meseci nisam izašla u grad.
A grad, kao grad, nikad lepši. I nikad depresivniji. Onako, sa svim onim svojim bojama.
Sve ovo vreme koje sam mislila da me je baš briga što ne govorim sa osobom sa kojom sam praktično odrastala 12 godina, me je pojelo u roku od dva sata. Do te mere da sam mu otvoreno rekla koliki je kreten. I koliko sam toga progutala u životu zbog njega da bi mi se ovako vratilo...
Uvek kad bih izašla tako sa drugaricama negde, negde oko 12, pozvala bih ga... zakačila bih se kod njega, i šetali bismo do pola dva, dva... i otišla bih kući, i veče bi bilo perfektno. Samo zato što smo eto, šetali, pričali, jeli kokice, ćutali... šta već.
I sad... ništa. Izađem sama iz diskoteke šugave. Slušam tuđ glas preko telefona. I osećam kako mi drhti vilica.
I pročitam na ekranu, nisam u stanju da pričam sad... pričaćemo. A iz mene izleće bukvalno, ne znam odakle, "Ne moramo." I toliko o prijateljstvu.
I onda, po ko zna koji put, shvatim da si tu. Baš ti.
Da si otišao Bogćeznatigde na ekskurziju, i da mi se javljaš... čisto eto, da znam. :)
I znači mi to, znaš.
Smem da potpišem, da sam te onu noć zamolila da dođeš, da bi se snašao i došao.
E vidiš, tu me je razočarao. On, s kojim sam odrasla... koji je bio od mene na deset minuta. Što ga je jednostavno... bilo briga. :)

Nije lepo.
Nije uopšte.
Jedva čekam da se vratim za Beograd.
Da ne gledam ni ulice ove. Ni park. Da me ništa ne podseća na sve što je prošlo.
Da se šćućorim u svojoj sobi i da učim.
Da se izgubim.
Da prestane da me boli.
I da me bude baš briga, k'o i njih. Tako.

Da se nadam da ćeš doći... i da ćeš mi obojiti svet. Onako. Kao ona tri dana.
Ponekad se pitam je li normalno da se čovek ovoliko veže za nekog sa kim je proveo doslovce tri dana uživo... a opet, tri godine ovako "ekran u ekran"... nije mi jasno.
Nedostaješ mi. Jako.
Nedostaje mi sreća.
Nedostaje mi sve ono što sam imala s tobom tad.
Ono, opipljivo. I tu.

Još samo ovu noć da preguram, sutra ću već naći izgovor.