Pogrešna.

Hladno je, onako, baš. Malo se smrzavam, mnogo ćutim... Malo sam čudna samoj sebi. Kako mi nedostaješ...
Volim kad mi se javiš tako... i ulepšaš mi dan. Volim što ne moram da ti pričam ništa, a znam da znaš sve. Volim što mi činiš život tako divnim i podnošljivim... Volim što sam te upoznala... Volim što sam zaljubljena prvi put, toliko, da čim pomislim na tebe, nešto u meni zaigra samo tako. Volim što nemam potrebu apsolutno ni za kim više. Volim što sam se konačno manula nekog ko me ne zaslužuje i ko je bio skot dve godine prema meni. Volim što si uvek tu i ako si skoro 500 km daleko od mene. Volim što me razumeš. Volim što me poznaješ do najgoreg mogućeg detalja a nisi otišao. Volim što kad sam htela da odem, nisi hteo da me pustiš, nego si mi rekao da ti činim život lepim i da ti značim. Volim što voliš pisma. Volim što postojiš. Volim kad krenem kući s posla mrtva umorna, i pogledam u mesec, i stigne mi poruka da obratim pažnju na isti jer je predivan... :)
Volim kad piješ kafu sa mnom na svojoj terasi. Volim kad me pogledaš sanjivim očima. Volim kad me zagrliš jako jako. Volim kad se popneš sa mnom na vrh muzeja i kad mi pomažeš da se oslobodim straha. Volim kad sediš sa mnom i piješ pivo, i jedeš u 12 noću, jer sam ja gladna, a tebi je svejedno.
Volim kako se ponašaš prema svojoj sestric. Volim kako pričaš. Volim kako ćutiš. Jednostavno... volim sve što si.

Volim što znam da nikad ne moram više da budem s tobom, da ćeš zauvek ostati tu, moj zvrk, jedan jedini i poseban. Da te vreme neće odvesti nikud.

Znaš, volim te, onako stvarno, najstvarnije.. na sve moguće i nemoguće načine.
I verujem, tako verujem u nas. Verujem da ćemo se jednom sresti pod istim nebom, kao one noći. I da će vreme igrati za nas. :)

Ti si Taj.
Sigurna sam u to.
Hvala što postojiš.